Selidbe.

Prve selidbe se ne sećam, kažu da nisam imala ni godinu dana. Iz druge imam u sećanju očevo gletovanje prozora i kako na nekom poslužavniku nosim igračke.

Pa onda je usledila još jedna teška, pa još jedna velika, pa nakon nje još ukupno četiri. Lepih i ružnih.

Selidbe, čak i ako su lepim povodom ili bar na bolje mesto, nose sa sobom neku tugu. Samo se ona često ne prepozna od stresa koji prati svu logistiku selidbe, a istini za volju, mnogo lakše prihvatimo osećanje nervoze nego tuge.

Continue reading

Advertisements

Solun (i zašto se realno doživljava kao negativno)

Tokom par dana u Solunu, izveštavajući na društvenim mrežama o zapažanjima vezanim za ovaj grad dobila sam par komentara ljudi da nisu znali da je tako loše, negativno se iznenadili i druge rečenične konstrukcije ovog tipa.

Ono što mi je u ovoj situaciji bilo zanimljivo je da su se ljudi negativno iznenađivali, a ja koja sam tamo nisam.

Continue reading

Prestanite da mrzite ugljene hidrate

Ljudi vole da mrze i da stvari i ljude krive za nešto što ne valja. Sigurno je nešto krivo, a ne oni.

Ljudi takođe vole trendove i da budu u trendu bilo da se radi o putovanjima, poslovima, odeći ili hrani.

Na red za mrzeti došli su ugljeni hidrati i oni su krivi što smo debeli, bolesni, usamljeni, što nas je ostavio dečko ili devojka.

Continue reading

Nova kriza srednjih godina

Skoro mi je neko tražio da nekoj trećoj osobi ispričam svoju teoriju o novoj krizi srednjih godina (desilo se, stvarno) i bilo je dovoljno mom egu da pomisli da bi od toga trebalo da nastane post. A i čisto ako se usvoji, da se zna od koga je krenulo.

Elem, pojam kriza srednjih godina obično se vezuje za četrdesete ili pedesete godine, jer se ranije tada javljala i to je ostalo da se tako u opštoj percepciji.

Ali, kakve veze ima kriza srednjih godina sa brojem godina? Continue reading

Plažni ljudi

Pre nego što neko počne da se žali, nije nužno da se nalazite u nekoj od kategorija, nisam mislila na vas i nemam ništa s tim ako se pronalazite u nekom od ovih opisa. Svi smo nekad.

Mladi parovi – Prepoznaćete ih po tome što sede jako blizu jedno drugog i sve vreme se pipkaju, ljubakaju, maze i mažu (i to ne samo teško dohvatljive delove kao što su leđa). Ovo im je verovatno prvo zajedničko letovanje i imaju baš velika očekivanja od njega i od sebe. Malo ih možda plaši činjenica šta će saznati o osobi sa kojom su nakon 24/7, ili ona o njima, pa su posebno pažljivi. Idu zajedno u vodu, izlaze zajedno iz vode, idu zajedno da piške. Cilj letovanja – da ostanu zajedno i kad se vrate.

Continue reading

Punk rock raspust

Mlađi brat Metaldaysa, Punk Rock Holiday jedan je od regionalnih festivala sa dosta dobrim lajnapom, ali koji se rasproda u danu kada se puštaju karte. Ovogodišnji je održan početkom avgusta, a ja sam bila lucky enough da dobijem kartu i gledam jedan od svojih omiljenih bendova. Al to ćemo kasnije.

Continue reading

Running sh*t lista

Kao i mnogim trkačima, muzika je i meni potpuno neophodna. Isto kao i patike. Bez slušalica u ušima nikada nisam, niti bih krenula na trčanje, jer bez njih kakav je to užitak.

Ja, doduše, ne idem ni da bacim đubre bez slušalica u ušima, ali shvatate poentu.

Razlika moje liste za trčanje u odnosu na sve druge je u sastavu, ali i načinu konzumacije.

Continue reading

Godina kad sam postala Grinch

Da sam dobila evro svaki put kada me je neko nazvao hejterom ili rekao da hejtujem, sada bih imala Saaba 9.3 (ne polovnog).

Ljudi imaju tendeciju da tako karakterišu osobe koje se uglavnom vode raciom, a ne emocijama, jer tu onda retko ima happy go lucky momenata i ludila, a to se u ovom našem društvu doživljava kao hejterstvo. U Švedskoj bih bila među veselijima verovatno, a i vozila onog Saba.

Uz takvu mene, mnogima je iznenađenje kako sam toliki entuzijasta po pitanju Nove godine.

Continue reading

Onlajn zaostavština

Razmišljam ovih dana o pitanjima života i smrti (ovo je, shvatate, eufemizam za razmišljanja o smrti). Onako filozofski.

Oduvek sam imala poseban odnos prema njoj. Užasno sam se plašila kada sam bila mala. Kada bi neko iz komšiluka umro, nisam spavala tu noć i dugo bih se plašila da prođem pored te kuće.

Continue reading

Od čega je gori rad od kuće

Kao neko ko je imao par godina iskustva rada od kuće (pritom ne podrazumevam frilenseraj, nego izmešteno radno mesto sa određenim radnim vremenom), a ko je povremeno u prilici da ponovo isto iskusi (situacije u kojima ste dovoljno pri zdravoj pameti za posao, ali ste virusni pa niste za kolektiv), imam par reči o tome od čega je sve rad od kuće gori. Continue reading